Srbija

Srbija se nalazi na jugoistoku Evrope.
Zauzima sredisnji deo Balkanskog poluostrva. Severni deo Republike zauzima ravnica, a u juznim predelima su brezuljci i planine. Postoji preko 15 planinskih vrhova iznad 2.000 metara nadmorske visine. Plovne reke su Dunav, Sava i Tisa. Preovladjuje umereno kontinentalna klima.

 

Narodno pozoriste - Trg Republike, Beograd

Hram Svetog Save, Beograd

Najveca verska zajednica je Srpska pravoslavna crkva, ali takodje postoje islamska, rimokatolicka, katolicka, protestantska, jevrejska i druge verske zajednice.

U politickom zivotu Srbije uspostavljen je visepartijski politicki sistem.




 

Najveci deo nacionalnog dohotka u Republici stice se u industriji i poljoprivredi.

Medjutim, poljoprivreda je i dalje preovladjujuca privredna delatnost. Energija je drugi vazan proizvod Srbije. Obojeni metali su treci krupan proizvod, i to bakar, olovo, cink, srebro i zlato. Srbija je u proslosti bila orijentisana na prehrambenu, hemijsku, elektronsku i druge industrije.

 

Manastir Manasija

Veliko bogatstvo prelepih pejzaza, kao i kulturni i istorijski spomenici, lekovite mineralne banje, lovista i krajevi bogati ribom sacinjavaju osnovu turizma u Srbiji. Medjunarodni putevi i zeleznicke linije povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu sa Grckom, Turskom, Bliskim Istokom, Azijom i Afrikom. Preko ove zemlje prolaze i glavne linije vazdusnog saobracaja izmedju Zapada i Istoka i Severa i Juga.

 

Srpske zemlje su u proslosti bile raskrsnica raznih civilizacija, razlicitih duhovnih, arhitekturnih, umetnickih i kulturnih uticaja. Zato je kulturno i istorijsko nasledje Srbije dobro poznato. Mnogobrojni spomenici preistorijskog i klasicnog perioda predstavljaju jedinstvene vrednosti. Narocitu paznju privlace prekrasna priroda i geografski kontrasti.

 

Panorama Dunava

Na severu se prostire nepregledna plodna ravnica, deo Panonske nizije. To je nizina nad kojom se izdize Fruska Gora. Centralna Srbija je brezuljkasti predeo sa poljima, ogradjenim zemljisnim parcelama, vocnjacima i livadama. U Juznoj Srbiji se nalaze oblasti visokih planina sa sirokim recnim dolinama i uvalama. Visina planina prelazi 2.500 m.

U Istocnoj Srbiji se prostiru planine koje pripadaju Karpatskoj i Balkanskoj grupi. Ovde se reka Dunav useca u Kazan, najduzi i najuzi deo \erdapske klisure. Zapadna Srbija je planinski region sa mnogobrojnim zivopisnim kanjonima, sumama i velikimprirodnim i klimatskim povoljnostima. Vode u Srbiji - reke, jezera, vestacke akumulacije i mineralni izvori - predstavljaju narocito vazan prirodni resurs turizma. Dunav, najduza i najvaznija evropska magistrala, tece kroz Srbiju duzinom o od 591 km.

 

Posebno je zanimljiva flora i fauna. Svuda u Srbiji rasprostranjene su mnoge vrste zivotinja i divljaci, sto predstavlja vazan preduslov za razvoj lovnog turizma. U Srbiji su izgradjeni mnogobrojni turisticki objekti za smestaj i ishranu gostiju, idealni za odmor i rekreaciju, koji su nasli svoje mesto u bogatoj kombinaciji snaga prirode i coveka. Srbija je poznata po veoma dugoj tradiciji turistickog regiona. Gosti dolaze vec vise od 150 godina u mineralne banje. Postojeci kapaciteti za prihvat gostiju u turizmu i ugostiteljstvu Srbije nude 125.000 kreveta u osnovnim i pomocnim objektima. Sa skoro 40.000 kreveta raspolazu hoteli, svrstani u kategorije.

 

Centar "Sava", Beograd

GRADOVI, OBJEKTI ZA SKUPOVE I KONGRESE

Prestonica Srbije zauzima prostor kod usca reke Save u Dunav. Tokom duge istorije, Beograd je 60 puta dospevao u ropstvo. Danas je on veliki, moderan grad. Posetiocima Beograda se nudi bogat program dogadjaja iz kulturnog, umetnickog i sportskog zivota grada, mnogobrojni muzeji, kulturni i istorijski spomenici.Zahvaljujuci izgradnji Kongresnog centra "Sava" i mnogobrojnih hotela, Beograd je postao jedan od velikih evropskih centara kongresnog turizma.

 

Djerdap - figura iz Lepenskog vira

PODUNAVSKI REGION

Srbija spada u zemlje Podunavskog regiona.
Spomenici koji su se sacuvali svedoce o njegovoj bogatoj istoriiji (arheolosko nalaziste na drevnom Lepenskom Viru, most i tabla cara Trajana koji datiraju iz perioda u kome je Dunav bio granica - limes Rimskog carstva). Iz Rimskog vremena su se sacuvali takodje Gamzigrad, sa prelepim mozaicima, Viminacijum, zatim srednjovekovne tvrdjave Smederevo, Golubac, Ram, Fetislam i druge.
\erdapska brana, koju su zajednicki gradile Jugoslavija i Rumunija, od 1964. do 1972. g., predstavlja jedan od najreprezentativnijih gradjevinskih objekata u Evropi. Vode Dunava su svojevrstan ogroman rezervat ribe, gde je razvijen ribolovni sport i drugi vodeni sportovi.

 

NACIONALNI PARKOVI
Dva nacionalna parka, zajedno sa gravitirajucom zonom, su - Nacionalni park \erdap i Nacionalni park Fruska Gora. Izmedju Golupca i Tekije, 100 km po duzini i na povrsini od priblizno 62.000 hektara, nalazi se Nacionalni park \erdap.Na ovom delu, Dunav je najdublji i najuzi. Dva jezera, \erdap i Srebrno, pravi su biseri Dunava. Izmedju Save i Dunava prostire se Fruska Gora, uzvisenje u vojvodjanskoj ravnici, pokriveno sumom.
Cela zona obuhvata preko 22.000 hektara. Fruska Gora je zanimljiva i po mnogobrojnim starim srpskim manastirima.Ovaj region ima dugu tradiciju pravljenja izvanrednih vina. Poznat je i po lovistima.

 

MINERALNE BANJE

Mnogobrojni mineralni izvori i povoljno smestene banje, sa tradicijom koja datira jos iz perioda Rimskog Carstva, predstavljaju vaznu karakteristiku turizma Srbije. Zahvaljujuci brojnim izvorima i kvalitetu vode, ove banje su postale poznate u celoj Evropi.
Kombinacija prirodnih faktora i medicinskih metoda u savremenim specijalizovanim centrima daje izvanredneì rezultate u lecenju i rehabilitaciji. Skoro sve banje nalaze se u podnozju planina, opkoljene su uzvisicom pokrivenom sumom i imaju blagu klimu.

 

Ponuda se priprema uz uzimanje u obzir potreba za lecenjem, odmorom, ekskurzijom i zabavom. Najpoznatija banja je Vrnjacka Banja, sa tradicijom zapocetom pre 2 hiljade godina, u kojoj organizovani turizam i lecenje postoje preko 120 godina. U banji postoje tri izvora mineralne vode, od toga jedan topao izvor i dva hladna. U blizini banje nalaze se mnogi znacajni spomenici vremena do 14-og veka.

Soko Banja je bila poznat balneoloski centar jos u vreme Rimskog Carstva, ali je intenzivnije pocela da se razvija pre gotovo sto godina. Postoji nekoliko izvora lekovite vode, cija je temperatura 20-45 stepeni Celzijusa. Banja Koviljaca takodje je bila poznata tokom vekova. Danas ona spada u povoljno locirana i savremeno opremljena prirodna lecilista. U Banji Koviljaci postoji nekoliko toplih izvora mineralne vode. Mataruska Banja je poznata po izuzetno lekovitoj toploj vodi, cija se temperatura krece izmedju 28 i 50 stepeni Celzijusa. Po sadrzaju sumpora, ova voda zauzima jedno od prvih mesta u svetu.

 

Niska Banja

U Niskoj Banji postoji nekoliko toplih i radioaktivnih izvora, cija se temperatura krece izmedju 19 i 30 stepeni Celzijusa.Ovde takodje postoje ostaci rimskog i turskog kupatila, koji podsecaju na istoriju Banje. I druge banje, medju kojima su Bukovicka Banja, Selters, Ovcar Banja, Junakovic, Sijerinska Banja, Kursumlijska, Gornja Trepca, Bujanovacka i druge - nude raznovrsno lecenje, rekreativne i zabavne sadrzaje.

 

KULTURNI SPOMENICI
Srbija ima bogato kulturno nasledje, u kome prvo mesto zauzima Lepenski Vir, najstarije naselje prvobitnog coveka, koje se sacuvalo tokom 7000 godina, a za njim slede naselje ljudi neolitskog doba u Vinci, Rimske i Vizantijske gradjevine, Trajanova tabla, Gamzigrad, Beogradska tvrdjava, Petrovaradinska tvrdjava, srednjovekovni manastiri sa jedinstvenom arhitekturom i freskama neobicne lepote iz zlatnog doba Srbije u 12-13 veku, kao na primer \urdjevi Stupovi, Zica, Studenica, Pecka Patrijarsija, Gracanica, Decani, LJubostinja, Mileseva, Sopocani...

 

Pecka Patrijarsija

Studenica i srednjovekovni grad Ras, sa manastirom Sopocani, nalaze se na listi najvrednijih spomenika u svetu, zasticenih od strane UNESKO-a.




 

PLANINE I ZIMSKI TURIZAM
Planine Srbije su njeno bogatstvo i njena lepota. Zajednicke osobine vecine planina su velike povrsine pod cetinarskim i listopadnim sumama, pasnjacima, livadama, umerena visina i vrlo prijatna klima i zimi i leti, sportski sadrzaji i rehabilitaciono dejstvo. Planine Kopaonik, Tara, Sara i Fruska Gora stekle su status nacionalnog parka, zbog izuzetne lepote.

 

Kopaonik

Najpoznatiji turisticki centar medju planinama je Kopaonik, cija je visina 2017 m iznad nivoa mora, veoma poznati centar zimskih sportova. Kopaonik je velika planina, priblizne duzine 120 km i 50 km sirine. Desetogodisnja tradicija njegovog skijaskog centra vec je izborila ugled u Evropi. Ovde je dobro svim kategorijama skijasa. Ali, Kopaonik ne privlaci turiste samo zimi. On je i letnji turisticki centar. U okolini Kopaonika se nalaze interesantni manastiri, kao sto su Sopocani, Studenica, @ica, Decani, Pecka Patrijarsija, vinarski kraj Zupa, banja za lecenje gihta, reka Ibar i druge reke.

Zlatibor je tradicionalni zdravstveni, rekreacioni i centra za profesionalne pripreme. Plato Zlatibora je poznat u Evropi kao klimatsko leciliste i zahvaljujuci savremenom rekreativnom i preventivnom programu - stekao je popularnost medju turistima svih kategorija.

 

Zlatibor je vec vrlo poznat kao sportski centar. Ovde je moguce baviti se skijanjem, jahanjem i drugim sportskim aktivnostima.

Brezovica na planini [ari veoma podseca na Alpe. Vec sama ta cinjenica dovoljna je za razvoj modernog letnjeg i zimskog turizma na njoj, narocito zimskog. Planina [ara duga je priblizno 80 km i ima mnogo vrhova koji prelaze 2.500 m nadmorske visine, sa snegom koji se nikad ne topi. Ceo kraj predstavlja izuzetno okruzenje - to su pejsazi koji se stalno menjaju, prekrasne doline, planine, pitoreskna sela i spomenici iz proslosti. Divcibare, Tara, Vlasina, Goc, Zlatar, Stara Planina, Golija - nude povoljne klimatske i turisticke uslove. Naravno, ovo ni izdaleka nisu sva planinska turisticka mesta u Srbiji.

 

Kapitalac"Nazalost ga je Tito streljao"

REONI LOVA I RIBOLOVA
U lovnim oblastima, Srbija obiluje krupnom i sitnom divljaci. Lov je moguc cele godine, u zavisnosti od vrste divljaci i lovne oblasti.


 

Od krupne divljaci postoje medvedi, jeleni, divlji veprovi, i mufloni.

Svuda u Srbiji, a narocito u Vojvodini, ima mnogo vrsta sitne divljaci, kao sto su divlji zecevi, fazani, kunici, vizoni i druge.
U lovistima pernate divljaci takodje postoji izobilje.



 

Tranzit kroz Beograd

TRANZITNI TURIZAM

Preko Srbije vodi najkraci i najzivopisniji put iz Evrope na Bliski Istok i u Istocnu Evropu. U Srbiji su uradjeni mnogi projekti za prosirenje i renoviranje mreze puteva i ugostiteljskih objekata duz njih.