• Potvrda za regulisanje uvoznih dažbina
• Putnički promet sa inostranstvom
• Unos i iznos dinara i stranog novca
• Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina
• Pitanja i odgovori u vezi carinskih propisa
• Prava stranaca na uvoz stvari
• Putujete u Republiku Srbiju putničkim ili teretnim vozilom - šta plaćate?
• Prenos pasa i mačaka
• Kompletan carinski zakon

POTVRDA ZA REGULISANJE UVOZNIH DAŽBINA

Državljani Republike Srbije koji su po ma kom osnovu proveli na radu u inostranstvu neprekidno najmanje dve godine, oslobodjeni su plaćanja uvoznih dažbina na predmete domaćinstva koje uvoze iz inostranstva u roku od jedne godine od dana povratka sa rada u inostranstvu, do ukupne dinarske protivvrednosti od 5.000,00 evra.

Za izdavanje potvrda o oslobadjanju uvoznih dažbina, potrebno je dostaviti sledeće:

1. Važeći pasoš R.Srbije,
2. Originalnu potvrdu firme (na memorandumu) o dužini trajanja zaposlenja sa datumom početka rada ili izveštaj socijalnog osiguranja o provedenom radu na osnovu koga je stečeno pravo na penziju

Napomena: Potvrda se ne odnosi na oslobadjanje uvoznih dažbina na uvoz motornog vozila  (pogledaj Uredbu o uvozu motornih vozila iz "Sl.glasnika")

Početak

PUTNIČKI PROMET SA INOSTRANSTVOM

KORISNO JE ZNATI PRE ULASKA U SRBIJU :

Prilikom svakog putovanja u i iz Srbije, susrećete se sa Carinskom službom. Pri prelasku putnika i robe preko državne granice carinska služba ima obavezu da vrši različite kontrole. Da bi ste izbegli moguće nesporazume, nepotrebno zadržavanje na granici i učinili svoje putovanje ugodnijim, korisno je da znate svoje obaveze i prava pri susretu sa carinskim organima.

Pri tome se uvek pridržavajte «zlatnog pravila» koje glasi: PRIJAVITE SVE ŠTA NOSITE SA SOBOM!

UVOZ I IZVOZ ROBE U PUTNIČKOM PROMETU

Prilikom ulaska u našu zemlju domaći i strani putnici dužni su da carinskim organima prijave svu robu koju unose. Domaći putnik je lice koje putuje na osnovu putne isprave naše zemlje. Strani putnik je lice koje putuje na osnovu inostrane putne isprave. 

PRIJAVLJIVANjE STVARI KOJE PUTNIK NOSI

Prilikom prelaska državne granice putnik je dužan da carinskom organu prijavi, a na njegov zahtev i da pokaže sve predmete koje sobom nosi.

Pored predmeta ličnog prtljaga putnici mogu da unesu, odnosno iznesu robu koja je namenjena za njihove lične potrebe i potrebe članova njihove porodice, a koja nema komercijalni karakter, odnosno koja nije namenjena preprodaji. 

OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA CARINE

Putnici su oslobođeni od plaćanja carine na:

• Lični prtljag· Predmete za lične potrebe i članova porodice , u dinarskoj protivvrednosti od 100 evra (ova povlastica ne važi za strane putnike)· Knjige i publikacije naučnog i kulturnog karaktera, kao i na dokumenta· Sopstvena dela koja iz inostranstva unose naučnici, književnici i umetnici
• Odlikovanja, medalje, spomenice, sportske i druge trofeje, odnosno predmete koje dobiju u inostranstvu na takmičenjima, izložbama i priredbama od međunarodnog značaja;
• Proizvode zemljoradnje i stočarstva dobijene sa svojih imanja u pograničnom pojasu, koje unose državljani koji žive u pograničnom pojasu.

CARINJENJE ROBE

Roba koja nije oslobođena od plaćanja carine, a predstavlja predmete za lične potrebe članova porodice, carini se na samom graničnom prelazu po skraćenom postupku. Ovaj vid carinjenja ima pojednostavljenu formu i za putnika, to znači relativno kratko zadržavanje na graničnom prelazu, do okončanja postupka.

Ovaj način carinjenja predviđen je u slučaju kad ukupna vrednost robe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra. Ukoliko je vrednost robe veća, putnik će biti upućen u redovan postupak carinjenja.

Ako se putnik sam izjasni da želi da se primeni redovan postupak carinjenja roba će se cariniti u tom postupku a po stopi propisanoj Carinskom tarifom.

UPOZORENJE:

Ukoliko se radi o robi koja putniku služi za obavljanje njegove profesionalne delatnosti (bez obzira kolika je njena vrednost), ona se ne carini po skraćenom postupku, već se upućuje u redovan postupak carinjenja. <

ZABRANE UNOŠENJA

Putnici ne smeju unositi u Srbiju:· opojne droge, otrove i druge opasne materije· oružje i municiju· pesticide· materijal čiji je sadržaj štetan za dobro i interes Srbije· bilo koju robu u količini namenjenoj preprodaji (roba za komercijalne svrhe) 

POTVRDA O UNETIM STRANIM SREDSTVIMA PLAĆANjA

Domaća fizička lica koja su boravila u inostranstvu duže od godinu dana i strana fizička lica, prilikom ulaska u našu zemlju, dužna su da prijave i pokažu carinskim organima strana sredstva plaćanja koja nose sa sobom. Za prijavljena strana sredstva plaćanja carinski organ izdaje potvrdu o unetim sredstvima. Strana sredstva plaćanja, uneta u Srbiju mogu se izneti samo do iznosa naznačenog u potvrdi, u istoj valuti. 

UPOZORENjE:

Potvrda o unetim stranim sredstvima plaćanja važi jednokratno, samo do prvog izlaska iz Srbije. 

SPECIFIČNA PRAVA DOMAĆIH FIZIČKIH LICA NA PRIVREMENOM RADU U INOSTRANSTVU I STRANIH FIZIČKIH LICA

PRIVREMENI UNOS

Domaći državljani koji se nalaze na boravku i radu u inostranstvu, po raznim osnovama (specijalizacija, školovanje...) mogu privremeno uneti predmete koji su im potrebni za vreme privremenog boravka u našu zemlju. Roba se upisuje u obrazac broj 7 – Spisak stvari koje putnik privremeno unosi, sa osnovnim podacima o putniku i robi kako bi se nesmetano mogla izvršiti njena identifikacija. U putnu ispravu putnika upisuje se oznaka «PUR» (privremeno uneta roba), datum i overava potpisom i službenim pečatom.

• Privremeno uneta roba mora se vratiti u inostranstvo ili ocariniti, kojom prilikom se razdužuje oznaka «PUR». U suprotnom čini se prekršaj.
• Pravo na ovaj privremeni uvoz robe imaju i strani državljani.

Ako putnik (domaće i strano lice) dođe u Srbiju putničkim motornim vozilom iznajmljenim u inostranstvu po sistemu «Rent-a car» i vozilo preda ovlašćenom predstavniku (rental agentu), taj predstavnik je dužan da preuzeto vozilo prijavi carinskom organu, nadležnom prema mestu predaje vozila. 

KORISNO JE ZNATI PRE IZLASKA IZ SRBIJE

OSLOBOĐENJA OD PLAĆANJA CARINE

Roba koja se izvozi iz Srbije ne podleže plaćanju carine. Domaći i strani putnici mogu iznositi sa sobom predmete ličnog prtljaga i ostale stvari koje koriste za vreme putovanja, uključujući i robu kupljenu u Srbiji.

POSTUPAK PRI IZLASKU IZ SRBIJE

Ukoliko sa sobom, pored ličnog prtljaga, domaći i strani putnik privremeno iznosi i druge stvari koje će mu služiti za vreme putovanja, dužan je da te stvari upiše u Obrazac broj 5 – Spisak stvari koje putnik privremeno iznosi. Carinski organi overavaju Spisak. Prilikom povratka iz inostranstva, Spisak služi putniku kao dokaz da se radi o stvarima koje su privremeno iznete iz Srbije i ne podlažu plaćanju carine.

DOMAĆA FIZIČKA LICA NA PRIVREMENOM RADU U INOSTRANSTVU I STRANA FIZIČKA LICA

Ukoliko su domaći građani na privremenom radu ili boravku u inostranstvu i strani putnici privremeno uneli određene predmete u Srbiju, za šta im je izdat overen Spisak, dužni su da Spisak pri izlasku predaju carinskim organima i pokažu robu koja je bila privremeno uneta. Nakon utvrđivanja istovetnosti robe, carinski organi poništavaju zabelešku «PUR» u putnoj ispravi i to overavaju pečatom i svojim potpisom. 

Iznošenje privremeno unete robe nije obavezno ako je roba prethodno konačno ocarinjena, što se dokazuje poništenom zabeleškom «PUR» u putnij ispravi (u ovom slučaju poništavanje zabeleške vršila je carinarnica kod koje je izvršeno carinjenje).

ZABRANA IZVOZA

Putnici ne smeju iznositi iz Srbije:

• opojne droge
• oružje i municiju
• zlato u neprerađenom ili kovanom obliku
• bilo koju drugu robu u količini namenjenoj preprodaji (roba za komercijalne svrhe) 

KULTURNA DOBRA I PRIRODNE RETKOSTI

Predmeti koji imaju istorijsku, umetničku ili kulturnu vrednost, kao i zaštićene prirodne retkosti mogu se izneti iz naše zemlje samo na osnovu dozvole Republičkog ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom.

Ova dozvola pribavlja se na osnovu prethodne saglasnosti nadležnih republičkih organa (npr. Zavod za zaštitu spomenika kulture). 

U navedenu grupu predmeta spadaju:

• svi predmeti koji se nalaze u okviru nepokretnih kulturnih dobara (spomenika kulture, prostorno-istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta) i predstavljaju njihove delove
• pokretna kulturna dobra (umetničko-istorijska dela, arhivska građa, filmska građa, stare i retke knjige i sl.)
• dobra koja uživaju prethodnu zaštitu (npr. registraturski materijal, predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheološki, etnografski i prirodnjački predmeti, retki ili istorijski značajni predmeti tehničke kulture, stari novac i poštanske marke i drugo)
• zaštićene vrste divljih biljaka i životinja. 

TROFEJI DIVLJAČI

Trofejima divljači smatraju se: 

• rogovlje svih vrsta jelena i srndaća
• rogovi muflona, divojarca i divokoze
• zubi (kljove) divljeg vepra
• zubi i očnjaci jelena
• lobanja i krzno medveda, vuka, risa i divlje mačke
• lobanja lisice i jazavca
• preparirana divljač i njeni preparirani delovi

Trofeji se mogu iznositi na osnovu sledećih dokumenata:  

• preparirana divljač i njeni preparirani delovi – na osnovu odobrenja Republičkog ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom
• ostali trofeji – na osnovu trofejnog lista.

UPOZORENJE:

Zabranjeno je iznošenje trofeja od divljači čija je vrednost izražena u poenima, prema CIC-u (Međunarodni savet za lovstvo i zaštitu divljači), veća od: 

• za običnog jelena 248 poena
• za jelena lopatara 209 poena
• za virdžinijskog jelana 419 poena
• za srndaća 185 poena
• za divojarca i divokozu 120 poena
• za muflona 242 poena
• za medveda i mečku 582 poena
• za divljeg vepra 142 poena
• za vuka 160 poena
• za divlju mačku 65 poena

Zabranjeno je iznošenje prapariranih delova divljači (npr. glava s rogovljem jelena, glava s kljovama divljeg vepra itd.) čiji trofeji prelaze broj poen u navedenoj tabeli.

Početak

UNOS I IZNOS DINARA I STRANOG NOVCA

Slobodno je unošenje u zemlju:
     • efektivnog stranog novca;
     • platnih kartica;
     • čekova koji glase na stranu valutu

Slobodno je iznošenje iz zemlje platnih kartica i hartija od vrednosti koje su stečene u skladu sa propisima.

Radi preglednosti, unos i iznos efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti prikazujemo na sledeći način, iskazano posebno za strane državljane, domaće državljane koji žive i rade u inostranstvu i domaće državljane koji žive i rade u zemlji.

STRANI DRŽAVLJANI

- koji dolaze u zemlju turistički, poslovno, u tranzitu, mogu uneti neograničenu sumu deviza.
- iznos deviza koji unose prijavljuju cariniku radi dobijanja potvrde na osnovu koje iste mogu vratiti prilikom prvog izlaska iz zemlje.
- uvek mogu izneti sumu do 10.000 EVRA.
- mogu izneti devize koje su podigli sa svog deviznog računa, odnosno devizne štedne knjižice u našoj zemlji, uz potvrdu banke, koja važi prilikom prvog izlaska iz zemlje.
- strani državljani koji žive i rade u zemlji duže od jedne godine mogu izneti do 10.000  ili putničke čekove do te sume.
- dinari se mogu unositi i iznositi do iznosa dinarske protivvrednosti 10.000  EVRA po osobi.
- veća suma od 10.000  EVRA dinarske protivvrednosti može se uneti samo ako su kupljeni kod strane banke uz potvrdu te banke.
- ukoliko se istovremeno iznose devize, dinari i putnički čekovi, suma ne može biti veća od 10.000  EVRA.
- platne kartice se mogu slobodno unositi i iznositi.
- hartije od vrednosti koje su stečene u skladu sa propisima mogu se iznositi slobodno.

DOMAĆI DRŽAVLjANI KOJI ŽIVE I RADE U INOSTRANSTVU

- mogu uneti neograničeni iznos deviza.
- iznos koje unose dužni su da prijave radi dobijanja potvrde na osnovu koje iste mogu vratiti prilikom prvog izlaska iz zemlje.
- uvek mogu izneti sumu do 10.000 EVRA.
- mogu izneti i devize koje su podigli sa svog deviznog računa u zemlji, odnosno devizne štedne knjižice, uz potvrdu banke koja važi prilikom prvog izlaska iz zemlje.
- dinari se mogu izneti do iznosa dinarske protivvrednosti 10.000 EVRA po osobi.
- suma veća od 10.000 EVRA dinarske protivvrednosti može se uneti samo ako su kupljeni kod strane banke uz potvrdu te banke.
- ukoliko se istovremeno iznose devize, dinari i putnički čekovi suma ne može biti veća od 10.000  EVRA.
- platne kartice se mogu slobodno unositi i iznositi.
- hartije od vrednosti koje su stečene u skladu sa propisima mogu se iznostiti slobodno.

DOMAĆI DRŽAVLJANI KOJI ŽIVE I RADE U ZEMLjI

- unos deviza je neograničen
- mogu izneti uvek do 10.000  EVRA ili putničke čekove do tog iznosa.
- dinari se mogu izneti i uneti do iznosa dinarske protivvrednosti 10.000  EVRA po osobi.
- veća suma od 10.000  EVRA dinarske protivvrednosti može se uneti samo ako su kupljeni kod strane banke uz potvrdu te banke.
- ukoliko se istovremeno iznose devize, dinari i putnički čekovi suma ne može biti veća od 10.000  EVRA.
- platne kartice mogu slobodno unositi i iznositi.
- hartije od vrednosti koje su stečene u skladu sa propisima mogu se iznositi slobodno.

ISELJENJE

- rezident-fizičko lice može pri iseljnju iz Republike iznositi efektivni strani novac do iznosa 15.000 EVRA, odnosno protivvrednost u drugoj valuti, na osnovu dokaza o iseljenju.

Početak

OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA

Prema članu 192 najnovijeg Carinskog zakona koji važi od 01. januara 2004. godine sledeća fizička lica su oslobođena plaćanja uvoznih dažbina:

1.  putnici koji dolaze iz inostranstva - na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja (lični prtljag), nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru;

2.  domaći putnici, pored predmeta ličnog prtljaga - na predmete koje unose iz inostranstva, ako nisu namenjeni preprodaji;

3.  strani državljani koji su dobili državljanstvo i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u Srbiji - na predmete za svoje domaćinstvo, osim na putnička motorna vozila ;

4.  domaći i strani državljani - na predmete koje prime iz inostranstva u pošiljkama;

5.  domaći i strani državljani - na lekove za ličnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama;

6.  domaći državljani i stalno nastanjeni strani državljani - na predmete nasleđene u inostranstvu;

7.  domaći državljani, stalnonastanjeni strani državljani, preduzeća, zajednice i druge organizacije - na odlikovanja, medalje, sportske trofeje, i druge predmete koje dobijaju u inostranstvu na takmičenjima, izložbama i priredbama od međunarodnog značaja;

8.  naučnici, književnici i umetnici - na sopstvena dela koja unose iz inostranstva;

9.  domaći državljani koji žive u pograničnom pojasu - na proizvode zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva dobijene sa svojih imanja koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države, kao i na priplod i ostale proizvode dobijene od stoke koja se zbog poljskih radova, ispaša ili zimovanja nalazi na tim imanjima;

10. vozači motornih vozila- na gorivo i mazivo u rezervoarima koji su fabrički ugrađeni u motorno vozilo;

11. invalidi - na ortopedska i druga pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje tih pomagala, osim na putničke automobile, koje unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;

12. invalidi I i II kategorije, kao i lica čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu I i II kategorije, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost - na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Srbiji ;

13. organizacije lica sa posebnim potrebama ( gluvi i nagluvi , slepi i slabovidni , distrofičar i, paraplegičar i, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.) , odnosno članovi tih organizacija - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente i na njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme koji se ne proizvode u Srbiji;

14. građani na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme, za ličnu upotrebu, koji se ne proizvode u Srbiji .  

Oslobođenje pravnih i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina  

Član 193. Carinskog zakona

I Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:

1.  organizacije crvenog krsta - na robu koju uvezu iz inostranstva, koja se ne proizvodi u Srbiji , a koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka;

2.  vatrogasne i spasilačke organizacije i društva - na opremu i delove te opreme koji se ne proizvode u Srbiji , a namenjen i su za gašenj e požara i za spasilačke delatnosti;

3.  muzeji i umetničke galerije - na zbirke , delove zbirki i pojedinačne predmete koji su njima namenjeni , kao i arhivi - za arhivski materijal;

4.  lica, osim fizičkih, koja se bave naučnom, obrazovnom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnošću, tehničkom kulturom, umetnošću, delatnostima zaštite prirode i kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine - na robu koja se ne proizvodi u Srbiji , a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti, osim alkohola i alkoholn ih pića, duvansk ih proizvod a i putničkih motornih vozila;

5.  lica, osim fizičkih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva za naučne, prosvetne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu životne sredine , osim alkohola i alkoholn ih pića, duvansk ih proizvod a i putničkih motornih vozila ;

6.  lica, osim fizičkih - na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć, ako je namenjena otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, suše, ekološki udesi i sl.) , ratom ili oružanim sukobom .
Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbom ove tačke, može se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja carine i ako se ta rob a uveze u roku koji odredi Vlada;

7.  preduzeća u oblasti zdravstva - na specifičnu opremu, uređaje i instrumente za zdravstvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme, kao i za lekove koji se koriste u bolničkom lečenju , koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opremanja i potreba tih preduzeća u skladu sa programima razvoja zdravstva;

8.  preduzeća za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida - na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida;

9.  lica, osim fizičkih - na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a služi neposredno za zaštitu životne sredine;

10. lica, osim fizičkih - na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodeljivanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Srbiji .

II. Odredbe stava 1. tač. 3. do 10. ovog člana primenjuj u se i na preduzetnike .

Roba na koju se ne plaćaju uvozne dažbine

Član 194. Carinskog zakona

Uvozne dažbine ne plaćaju se na :

1.  opremu po osnovu uloga stranog lica, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje strano ulaganje;

2.  reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva;

3.  predmete stranih izlagača koji učestvuju na međunarodnim sajmovima i prodajnim izložbama u zemlji, koje unose i primaju iz inostranstva radi uobičajene raspodele ili potrošnje za vreme održavanja sajmova, odnosno izložbi;

4.  žigove , patente , modele i prateće isprave , kao i prijave i podneske za priznavanje prava , koji se dostavljaju organizacijama za zaštitu prava intelektualne svojine.

Kompletan Carinski zakon možete pronaći ovde.

Početak

PITANJA I ODGOVORI U VEZI CARINSKIH PROPISA 

 Do kojeg iznosa su fizicka lica oslobodena od placanja uvoznih dažbina na robu koju primaju iz inostranstva u pošiljkama?
ODGOVOR 
Domaci i strani državljani oslobodeni su od placanja uvoznih dažbina na predmete ( za licne potrebe ) koje primjau iz inostranstva u pošiljkama, do ukupne vrednosti od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Na vrednost pošiljke cija je ukupna vrednost veca od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, placa se carina i druge uvozne dažbine na celokupnu vrednost pošiljke.

  Za potrebe lecenja neophodno je da iz inostranstva nabavim lekove kojih nema na našem tržištu. Da li imam pravo na uvoz lekova, za uobicajenu terapiju, bez naplate uvoznih dažbina?
ODGOVOR 
Domaci i strani državljani oslobodeni su od placanja uvoznih dažbina na lekove za licnu upotrebu koje primaju iz inostranstva u pošiljkama. Radi korišcenja ove povlastice korisnik podnosi carinskom organu fotokopiju lekarskog recepta koji je izdao damaci ili strani lekar ili drugi dokaz o potrebi upotrebe lekova (nalaz lekara, otpusna lista, mišljenje zdravstvene ustanove i sl.).

  Strani sam državljanin sa odobrenim stalnim nastanjenjem u vašoj zemlji. Do kojeg iznosa sam osloboden od placanja uvoznih dažbina prilikom uvoza predmeta privrednog inventara?
ODGOVOR 
Strani državljani koji su dobili domace državljanstvo, kao i strani državljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastanjenje u našoj zemlji, shodno odredbama clana 192. tacka 3. Carinskog zakona, oslobodeni su od placanja carine na predmete za svoje domacinstvo, osim na putnicka motorna vozila. Ovo oslobodenjae nije vrednosno ograniceno, a rok za korišcenje povlastice je godinu dana od dana dobijanja državljanstva, azila, odnosno odobrenja za stalno nastanjenje u našoj zemlji. 
Ova lica nemaju pravo na oslobodenje od placanja uvoznih dažbina prilikom uvoza predmeta privrednog inventara za obavljanje delatnosti za koju su registrovani kod nadležnog organa.

  Koja je dozvoljena suma deviza koju domaci državljani prilikom odlaska na godišnji odmor u inostranstvo mogu izneti?
ODGOVOR 
Shodno Odluci o izmenana i dopunama Odluke o uslovima i nacinu licnih i fizickih prenosa sredstava placanja u inostranstvo i iz inostranstva ( «Službeni list SRJ» br. 33 od 21.06.2002. godine) domaci državljani i strani državljani koji borave u našoj zemlji duže od godinu dana (a to su prema Zakonu o deviznom poslovanju rezidenti) prilikom odlaska u inostranstvo turisticki, ili u druge svrhe, mogu izneti sumu koja ne prelazi 5.000 EVRA ili protivvrednost u drugoj stranoj valuti, dinarima, putnickim cekovima.
Ukoliko se istovremeno iznose devize, dinari i putnicki cekovi suma ne može biti veca od 5.000 EVRA.

  Na osnovu rada u inostranstvu zapoceo sam korišcenje povlastice, koja je bila predvidena odredbama clana 25. stav 1. tacka 4. starog Carinskog zakona. Da li po odredbama novog Carinskog zakona, koji je u primeni od 01.01.2004. godine, mogu da iskoristim vec zapoceto pravo na povlasticu?
ODGOVOR 
Prema starom Carinskom zakonu rok za korišcenje povlastice, na osnovu vremena provedenog na radu u inostranstvu (cl. 25.st.1.t.4.) je godinu dana od dana povratka sa rada u inostranstvu, pod pretpostavkom da su ispunjeni propisani uslovi. U tom roku mogu se uvesti predmeti domacinstva, uz oslobodenje od placanja carine u vrednosti do 5.000$ SAD dolara i privredni inventar za obavljanje privredne delatnosti u vrednosti do 500.000 SAD dolara.
Novim Carinskim zakonom, (Sl. glasnik Republike Srbije br. 73/03), koji je u primeni od 01.01.2004. godine, ukinuto je pravo na navedenu povlasticu.
Medutim, clanovi 399. i 400. novog Carinskog zakona daju mogucnost da se vec zapoceto pravo po starom zakonu može iskoristiti u rokovima utvrdenim zakonom ili pojedinacnim aktima nadležnih organa. Znaci, nema smetnji da povlasticu koju ste zapoceli da koristite po starom zakonu, iskoristite u roku od godinu dana od dana povratka sa rada.

  Teretno motorno vozilo koje je kupljeno u našoj zemlji registrovano je na fizicko lice. Da li se rezervni delovi za isto mogu uvesti uz primenu clana 88. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju?
ODGOVOR 
U skladu sa odredbama clana 88. Zakona o spoljnotrgovinskom posovanju, fizicka lica izmedu ostalog mogu unositi i primati iz inostranstva i rezervne delove za motorno vozilo koje poseduju, uz placanje uvoznih dažbina. Vlasništvo vozila dokazuje se saobracajnom knjižicom.
Delovi koji se uvoze mogu biti i polovni.
Kada se carinarnici zahtevom za uvoz delova obrati lice na cije ime je registrovano motorno vozilo, bez obzira na cinjenicu da li se radi o motornom vozilu kojim se može obavljati odredena delatnost,i što je isto kupljeno u našoj zemlji, carinarnica ce uvoz tih delova odobriti shodno odredbama clana 88. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Medutim, ako je motorno vozilo registrovano na firmu pod kojom se obavlja odredena delatnost, uvoz delova za motorno vozilo odobrice se u skladu sa odredbama clana 87. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

  Strani sam državljanin sa odobrenim privremenim boravkom u  Republici Srbiji i po tom osnovu sam privremeno uvezao putnicko motorno vozilo. Da li mogu definitivno da ga uvezem, a potom otudim?
ODGOVOR 
U skadu sa odredbama clana 88. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju domaca i strana fizicka lica mogu unositi i primati iz inostranstva, odnosno iznositi i slati u inostranstvo izmedu ostalog i putnicko motorno vozilo.
Odlukom o zabrani uvoza korišcenih motornih vozila i korišcene opreme i Odlukom o izmeni Odluke o uslovima pod kojima domaca i strana fizicka lica mogu unositi, odnosno primati iz inostranstva putnicka motorna vozila (koje su objavljene u «Službenom listu SRJ», broj 72/2000) propisani su bliži uslovi o uvozu motornih vozila. U skladu sa navedenim odlukama mogu se uzvoziti putnicka motorna vozila koja ispunjavaju normu EURO III motora , a izvoz istih nije uslovljen starošcu vozila, slobodan je.
Imajuci u vidu cinjenicu da su strani državljani, u pogledu prava na uvoz i izvoz putnickog motornog vozila, shodno važecim propisima, izjednaceni sa domacim državljanima, nema smetnji da vozilo koje ste privremeno uvezli definitivno ocarinite u skadu sa clanom 88. Zkona o spoljnotrgovinskom poslovanju i nakon toga ( ukoliko želite) isto otudite.

  Kao strani državljanin imam odobren privremeni uvoz putnickog motornog vozila. U momentu odobrenja privremenog uvoza vozilo je bilo staro pet godina. Sada želim da ga definitivno uvezem, ali je ono starije od šest godina. Da li imam pravo na uvoz?
ODGOVOR 
U skladu sa važecim propisima strano fizicko lice koje ima odobren boravak u našoj zemlji duži od tri meseca može privremeno uvesti putnicko motorno vozilo, iskljucivo za vreme boravka u našoj zemlji, pod uslovom da je to vozilo u njegovom vlasništvu najmanje šest meseci pre ulaska u našu zemlju.
Privremeni uvoz robe odobrava carinarnica koja je najbliža prema mestu prebivališta uvoznika.
U skladu sa odredbama clana 88. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i Odluke o uslovima pod kojima domaca i strana fizicka lica mogu unositi, odnosno primati iz inostranstva putnicka motorna vozila propisano je da domaca i strana fizicka lica mogu unositi odnosno primati iz inostranstva putnicka motorna vozila koja su starija od šest godina uz uslov da motor ispunjava uslove EUR III.
Carinarnica je dužna da po podnetom zahtevu stranke za definitivan uvoz putnickog motornog vozila ceni da li su bili ispunjeni uslovi za uvoz vozila u momentu kada je odobren privremeni uvoz. Znaci, godine starosti putnickog motornog vozila utvrduju se prema momentu odobravanja privremenog uvoza, a ne prema momentu podnošenja zahteva za definitivan uvoz.
U konkretnom slucaju, ukoliko ste u momentu odobrenja privremenog uvoza putnickog motornog vozila imali pravo na definitivan uvoz, možete i sada ostvariti tu mogucnost bez obzira što je vozilo starije od 6 godina. 

  Bavim se poljoprivrednom delatnošcu i za potrebe obavljanja iste uvezao bih rezervne delove za poljoprivredene mašine koje koristim. Koliko bi iznosile carinske dažbine u tom slucaju?
ODGOVOR 
U skladu sa važecim propisima fizicka lica koja se bave poljoprivrednom delatnošcu mogu za potrebe svoje delatnosti uvoziti i rezervne delove. U postupku carinjenja kao dokaz dostavljaju dokument izdat od opštinske uprave prihoda da se zadužuju porezom na osnovno zemljište (svoje zemljište ili clanove uže porodice).
Na robu koja se uvozi u naše carinsko podrucje placa se carina po stopama utvrdenim Carinskom tarifom. 

  Imam registrovanu samostalnu trgovinsku radnju. Da li imam pravo uvoza robe široke potrošnje?
ODGOVOR 
Fizicka lica koja su registrovana za obavljanje samostalne trgovinske delatnosti ne mogu uvoziti robu široke potrošnje. U postupku carinjenja oni se mogu pojaviti samo kao korisnici robe, ali ne mogu kao uvoznici.

  Strani sam državljanin, nameravam da dođem u vašu zemlju i ostanem dve godine. Da li mogu privremeno da uvezem bez plaćanja dažbina putničko motorno vozilo i predmete domaćinstva?
ODGOVOR
Po važećim propisima, strani državljani imaju pravo na privremeni uvoz putničkog motornog vozila bez plaćanja dažbina pod sledećim uslovima:
- vozila mogu biti starija od 6 godina uz uslov da ispunjava standarde EUR III motora;
- moraju imati odobren boravak u našoj zemlji duži od 3 meseca (dokaz izdaje nadležno ministarstvo unutrašnjih poslova);
- vozilo moraju imati u vlasništvu najmanje 6 meseci pre dolaska u našu zemlju.
Predmete domaćinstva ova lica mogu takođe privremeno uvesti bez plaćanja dažbina, takođe uz uslov da imaju odobren privremeni boravak u našoj zemlji duži od 3 meseca i da su predmete domaćinstva koristili pre dolaska u našu zemlju o čemu se prilaže odgovarajući dokaz (izjava, račun i dr.) 

  Pod kojim uslovima strani državljani mogu privremeno da uvezu putničko motorno vozilo uz plaćanje dažbina? 
ODGOVOR
Strani državljani imaju pravo na privremeni uvoz putničkog motornog vozila uz uslov da vozilo ispunjava standard EURO III motora, uz plaćanje dažbina u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi se platile da je roba stavljena u slobodan promet i to za svaki mesec dok traje taj privremeni uvoz (vreme trajanja privremenog uvoza određuje uvoznik). 

  Do koliko godina starosti je dozvoljen uvoz putničkog motornog vozila i koliko iznose dažbine?
ODGOVOR
Putničko motorno vozilo imaju pravo na uvoz domaći i strani državljani, pod uslovom da ispunjavaju normu EURO III motora.
Dažbine koje se plaćaju su:
- carina 20% od vrednosti vozila (ista je stopa i za novo i za polovno putničko motorno vozilo);
- porez 20% od vrednosti vozila (uz napomenu da se kao poreska osnovica uzima iznos koji se dobije sabiranjem vrednosti vozila plus iznos koji se dobije na ime carine).
Vrednost vozila utvrđuje se u postupku carinjenja.

  Poslovne i porodične prilike me obavezuju da često dolazim u Srbiju. Najčešće unosim lap-top, kameru i sl. Na koji način navedenu robu mogu uneti da ne platim uvozne dažbine?
ODGOVOR
Domaći državljani koji borave u inostranstvu (rad, školovanje, specijalizacija ...) kao i strani državljani, imaju pravo na unos predmeta koji su im potrebni za vreme privremenog boravka u našoj zemlji, bez plaćanja uvoznih dažbina. Roba se obavezno prijavljuje na granici popunjava Spisak stvari koje putnik privremeno unosi (obrazac br. 7) sa bližim podacima o robi radi pravilne identifikacije (marka, serijski broj ...). U putnu ispravu putnika upisuje se oznaka «PUR» (privremeno uneo robu) sa datumom i potpisom carinskog radnika. 
Prilikom provg izlaska iz zemlje privremeno uneta roba se mora izneti i obavezno razdužiti oznaka «PUR», takođe sa datumom i potpisom carinskog radnika.

  Nasledila sam predmete domaćinstva o čemu posedujem rešenje nadležnog suda. Da li imam pravo na uvoz nasleđene robe bez plaćanja uvoznih dažbina?
ODGOVOR
U skladu sa odredbama Carinskog zakona oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina domaći državljani i strani državljani stalno nastanjeni na predmete nasleđene u inostranstvu.
Radi korišćenja povlastice po ovom pravnom osnovu korisnik povlastice uz pismeni zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina podnosi carinarnici i akt nadležnog suda ili diplomatsko-konzularnog predstavništva naše zemlje u inostranstvu, odnosno akt nadležnog stranog organa, kojim je oglašen naslednikom.
Napominjemo ako je predmet nasleđivanja motorno vozilo dokumenta o vlasništvu vozila moraju da glase na ostavioca, odnosno na pravno lice čiji osnivač, odnosno vlasnik ili suvlasnik je bio ostavilac.

CARINSKE FORMALNOSTI

Obaveza svakog putnika je da pri prelasku carinske linije na zahtev carinskog radnika pokaže sve stvari

koje sobom nosi. Ako se pri prijavi ili predaji robe carinarnici nađe roba čiji je uvoz zabranjen carinarnica neće dozvoliti uvoz te robe, već će licu koje takvu robu unosi narediti da robu vrati u inostranstvo, uz upozorenje da će se roba oduzeti ako se u roku ne vrati u inostranstvo.

Neprijavljivanje robe carinskom radniku prilikom prelaska carinske linije  čini se carinski prekršaj. Osim naplate novčane kazne za izvršeni prekršaj Komisija za carinske prekršaje  nadležne carinarnice može izreći zaštitnu meru oduzimanja robe, ukoliko lice koje je izvršilo carinski prekršaj ne ispunjava uslove za uvoz te robe ili je uvozi za drugo lice.

Početak

PRAVA STRANACA NA UVOZ STVARI

Strani putnici imaju pravo da bez plaćanja carine i drugih dažbina unesu u Republiku Srbiju predmete koji služe njihovim ličnim potrebama dok se nalaze na putovanju (lični prtljag) bez obzira da li ih putnik nosi sa sobom ili ih je dao na prevoz vozaru.

Kao predmeti koji služe ličnim potrebama putnika koji dolazi iz inostranstva smatraju se odeća, obuća, predemti za održavanje lične higijene i dr. u količinama potrebnim putniku s obzirom na njegovo zanimanje, godišnje doba, svrhu putovanja, trajanje i druge okolnosti putovanja i zadržavanja u Republici Srbiji.

U skladu sa Konvencijom o carinskim olakšicama u turizmu, u okviru predmeta ličnog prtljaga koje putnik unosi smatra se i jedan litar vina, 3/4 litra žestokog alkoholnog pića i 200 komada cigareta ili 50 cigara ili 250 grama duvana, 1/4 litra kolonjske vode i manja količina mirisa, kao i lek u uobičajenoj količini, uz usmenu izjavu da je takav lek potreban za ličnu upotrebu. Pod uobičajenom količinom podrazumeva se po pravilu jedno do tri pakovanja leka, odnosno količina koja se ocenjuje kao prikladna za ličnu upotrebu.

Strani putnici - turisti, kada dolaze na privremeni boravak u Republiku SrbiJi mogu, pored predmeta ličnog prtljaga, privremeno uneti i sledeće predmete koji su im potrebni za vreme privremenog boravka u Republici Srbiji.

Strani putnici ove predmete usmeno prijavljuju carinarnici prilikom ulaska u Republiku Srbiju, s tim što su te predmete dužni da iznesu prilikom odlaska iz Republike Srbije.

Pored ovih predmeta strani putnici mogu privremeno uneti i druge predmete namenjene njihovim ličnim potrebama dok su na putovanju, s tim što su dužni da te druge predmete pismeno prijave carinarnici upisivanjem u spisak predmeta koje putnik privremeno unosi.

U spisak se upisuju svi predmeti pojedinačno, po vrsti i količini, uz naznačenje svih karakterističnih oznaka na osnovu kojih se može utvrditi njihova istovetnost prilikom vraćanja u inostranstvo (marka, tip, fabrički broj i sl.). Carinski radnik sravnjuje podatke iz spiska sa stanjem robe i pravilno popunjen spisak overava službenim pečatom i svojim potpisom. Jedan primerak zadržava u carinarnici, a drugi primerak predaje putniku.

U putnoj ispravi putnika carinski radnik stavlja zabelešku "privremeno uneo robu", skraćeno "PUR".

Kada strani putnik odlazi iz Republike Srbije i izvozi predmete koje je privremeno uneo po spisku, dužan je spisak predati izlaznoj carinarnici. Pošto utvrdi istovetpost robe carinarnica poništava zabelešku "PUR" koja je već upisana u putnoj ispravi putnika.

Za robu koja je privremno uneta u Republiku Srbiju, ukoliko ne bude vraćena u inostranstvo prilikom povratka lica koje je tu robu unelo, carinarnica će naplatiti uvozne dažbine i po službenoj dužnosti pokrenuti postupak zbog učinjenog carinskog prekršaja.

Unos i tranzit oružja od strane fizičkih lica u Republiku Srbiju je zabranjen, osim kada se radi o lovu organizovanom preko ovlašćenih organizacija  (Lovački savez).

Radio stanice - amaterske, mogu se uvoziti samo uz prethodno pribavljenu dozvolu nadležnog organa (Ministarstvo saobraćaja i veza Republike Srbije).

Fizička lica, domaća i strana, mogu u republiku Srbiju unositi i uvoziti životinje u količinama koje su namenjene preprodaji, uz plaćanje carine i ostalih dažbina, pod uslovom da poseduju dokaz o zdravstvenoj ispravnosti životinje, i da na graničnom prelazu Republike Srbije pribave dokument od nadležnog saveznog organa o obavljenoj veterinarsko-sanitarnoj kontroli.

Mačke i psi moraju imati veterinarsku potvrdu da su zdravi, koju overava veterinarska služba u mestu porekla odnosno polaska.

Za vozila sa stranim registarskim oznakama , prilikom ulaska u Republiku Srbiju, nadležne službe (Auto-moto savez), a ne carinska služba, naplaćuju obavezno osiguranje .

Početak

PUTUJETE U REPUBLIKU SRBIJU PUTNIČKIM ILI TERETNIM VOZILOM - ŠTA PLAĆATE

U međunarodnom saobraćaju sa Republikom Srbijom strani prevoznici plaćaju sledeće dažbine: naknadu za puteve (tranzitna taksa), putarina i premije obaveznog osiguranja za vozila koja nemaju međunarodnu kartu osiguranja važeću na teritoriji Republike Srbije.

Naknada za puteve (link)

      1. Naknada za puteve utvrđena je u USA dolarima i iznosi:

a. za teretno vozilo, teretnu prikolicu i poluprikolicu po svakom bruto-tonskom kilometru -  0.0030 ($)

        b. za autobus i autobus sa prikolicom po svakom voznom kilometru:

• vozilo do 30 sedišta; - 0.0320 ($)
• vozilo preko 30 sedišta; - 0.0410 ($)

        c. za radna vozila, traktore, radne mašine po svakom bruto-tonskom kilometru - 0.0041 ($)

Putarina

      2. Visina putarine za korišćenje auto-puteva kroz Republiku Srbiju zavisi od kategorije motornog vozila.

Motorna vozila podeljena su u četiri kategorije:

• kategorija 6 - motorna vozila sa dve osovine, visine do 1,3m;
• kategorija 7 - motorna vozila sa više od dve osovine, sa poluprikolicom ili bez poluprikolice, visine do 1,3m;
• kategorija 8 - motorna vozila sa dve i tri osovine, visine preko 1,3m;
• kategorija 9 - motorna vozila sa više od tri osovine, visine preko 1,3m;

Visina putarine za vozila sa stranim tablicama je sledeća (cena je u dinarima):

Deonica BEOGRAD – ŠID
Naplatna stanica	6	7	8	9
PEČINCI	75.00	110.00	220.00	435.00
RUMA	130.00	190.00	385.00	770.00
SREMSKA MITROVICA	185.00	275.00	550.00	1100.00
KUZMIN	285.00	415.00	830.00	1665.00
ADAŠEVCI	345.00	505.00	1010.00	2020.00
ŠID	380.00	560.00	1125.00	2245.00

Deonica BEOGRAD - NOVI SAD
Naplatna stanica	6	7	8	9
STARA PAZOVA	300.00	480.00	780.00	1050.00

Deonica NOVI SAD – SUBOTICA
Naplatna stanica	6	7	8	9
SIRIG	300.00	480.00	900.00	2000.00

Deonica NIŠ - LESKOVAC
Naplatna stanica	6	7	8	9
DOLJEVAC	180.00	300.00	600.00	1380.00

Osiguranje motornih vozila

        3. Visina premije obaveznog osiguranja motornih vozila inostrane registracije koja nemaju međunarodnu kartu osiguranja važeću na teritoriji Republike Srbije , za štete pričinjene trećim licima, za jedan mesec:

Za vozila sa stranim registarskim oznakama, ukoliko ne posedujete važeću zelenu kartu, prilikom ulaska u Republiku Srbiju, obavezno osiguranje naplaćuju nadležne službe (Auto-moto savez), a ne carinska služba.

Ostali troškovi

Ostali troškovi u teretnom saobraćaju zavise od dužine zadržavanja vozila na graničnom prelazu radi carinskog pregleda i okvirno iznose oko 100 - 125 EUR.

Početak

PRENOS PASA I MAČAKA

- UNOSENJE KUĆNIH LJUBIMACA TOKOM TURISTIČKOG BORAVKA ILI TRANZITA
- PRIVREMENI UVOZ DO MESEC DANA
- UVOZ KUĆNIH LJUBIMACA ILI ŽIVOTINJA
- GRANIČNI PRELAZI ZA UNOŠENJE KUĆNIH LJUBIMACA I ŽIVOTINJA

Unošenje kućnih ljubimaca tokom turističkog boravka ili tranzita

Ukoliko putujete kao turista u Srbiju ili ste u tranzitu, za unošenje kućnih ljubimaca potrebno je veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju životinje, izdato od strane nadležnog organa zemlje porekla. Dokument treba da bude preveden i na srpski jezik.

Ovde možete preuzeti obrazac/uzorak veterinarskog uverenja.

Za pse i mačke potreban je dokument (veterinarsko uverenje) kojim će ovlašćeni veterinar da potvrdi da u mestu porekla nije bilo besnila za poslednjih šest meseci. Za pse i mačke starije od tri meseca potrebna je i potvrda da su ceplejni od besnila i da od cepljenja ima najmanje 15 dana, ali ne i više od šest meseci.

Za domaće glodare i krznašice potreban je dokument (veterinarsko uverenje) kojim će ovlašćeni veterinar da potvrdi da je zemlja porekla životinje slobodna od tularemije najmanje godinu dana unazad, kao i da u krugu poluprečnika 50 km od mesta boravka nije bilo slučajeva besnila, TBC, pastereloze, bruceloze i miksomatoze za poslednjih šest meseci.

Za egzotične i ukrasne ptice, akvarijumske ribice i ostale životinje potreban je dokument (veterinarsko uverenje) kojim će ovlašćeni veterinar da potvrdi da su klinički zdrave, kao i da potiču iz krajeva gde ne vladaju zarazne bolesti koje se mogu preneti.

Životinje koje tursiti unose u Srbiju ili ih prevoze preko teritorije Srbije ne podležu karantinu, ali podležu obaveznom pregledu od strane granične veterinarske inspekcije, bez obzira što poseduju odgovarajuće veterinarsko uverenje. Za izvršeni pregled od strane granične veterinarske inspekcije naplaćuje se propisana taksa.

Privremeni uvoz do mesec dana

Uslovi za privremeni uvoz domaćih ljubimaca ili životinja su isti kao i prilikom unošenja životinja tokom turističkog boravka ili tranzita.

Uvoz

Domaći i strani državljani mogu da uvezu kućne ljubimce i životinje u Srbiju.

Radi uvoza kućnih ljubimaca ili životinja u Srbiju neophodno je prethodno pribaviti važeću vaterinarsku dozvolu za uvoz i rešenje o karantinu. Navedenu dozvolu i rešenje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu.

Zahtev za uvoz i karantin može podneti samo lice u Srbiju, odnosno ovlašćeni carinski agent (špediter) ili ako se radi o komercijanom uvozu (radi prodaje) preduzeće koje se bavi uvozom.

Ovde možete naći listu ovlašćenih carinskih agenata (špeditera).

Zahtev se podnosi petnaest dana pre realizacije uvoza. Zahtevi se dostavljaju na adresu:

Ministartvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Uprava za veterinu
Omladinskih brigada 1
11070 Novi Beograd

Ovde možete preuzeti obrazac/uzorak:
- zahteva za izdavanje rešenja o dozvoli uvoza
- zahteva za izdavanje rešenja o karantiranju životinja

Prilikom unošenja kućnog ljubimca ili životinje na graničnom prelazu je neophodno prezentovati:
- rešenje o dozvoli uvoza
- rešenje o karantinu
- veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju životinje, koje treba da bude prevedeno na srpski jezik.

Ovde možete preuzeti obrazac/uzorak veterinarskog uverenja.

Za pse i mačke potreban je dokument (veterinarsko uverenje) kojim će ovlašćeni veterinar da potvrdi da u mestu porekla nije bilo besnila za poslednjih šest meseci. Za pse i mačke starije od tri meseca potrebna je i potvrda da su ceplejni od besnila i da od cepljenja ima najmanje 15 dana, ali ne i više od šest meseci.

Za domaće glodare i krznašice potreban je dokument (veterinarsko uverenje) kojim će ovlašćeni veterinar da potvrdi da je zemlja porekla životinje slobodna od tularemije najmanje godinu dana unazad, kao i da u krugu poluprečnika 50 km od mesta boravka nije bilo slučajeva besnila, TBC, pastereloze, bruceloze i miksomatoze za poslednjih šest meseci.

Za egzotične i ukrasne ptice, akvarijumske ribice i ostale životinje potreban je dokument (veterinarsko uverenje) kojim će ovlašćeni veterinar da potvrdi da su klinički zdrave, kao i da potiču iz krajeva gde ne vladaju zarazne bolesti koje se mogu preneti.

Kada su pitanju kućni ljubimci karantin traje 21 dan i uvek se za karantinske prostorije određuje adresa podnosioca zahteva (stan).

Granični prelazi za unošenje kučnih ljubimaca ili životinja

Granični prelazi Republike Srbije preko kojih se mogu uneti kućnji ljubimci ili životinje su:
- Aerodrom Nikola Tesla Beograd
- Batrovci–Bezdan (rečni granični prelaz sa Republikom Hrvatskom)
- Mali Zvornik–Sremska Rača (granični prelaz sa Bosnom i Hercegovinom)
- Horgoš (granični prelaz sa Republikom Mađarskom)
- Vatin (granični prelaz sa Rumunijom)
- Veliko Gradište (rečni granični prelaz sa Rumunijom)
- Dimitrovgrad (granični prelaz sa Republikom Bugarskom)
- Preševo (granični prelaz sa Republikom Makedonijom)
- Gostun (granični prelaz sa Republikom Crnom Gorom)

Početak